ELEKTROKARDIOGRAM – EKG

ELEKTROKARDIOGRAM (EKG) predstavlja zapis električne aktivnosti našeg srca na površini kože. Snimanje je potpuno bezbedno i bezbolno, i za ovu dijagnostičku metodu ne postoje kontraindikacije. Njime se kontroliše rad srca, i kako ono reaguje na nadražaje, impulse, koji iniciraju njegove kontrakcije.

Linija EKG sastoji se od serije talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T, i ponekad U. Prvi (P) beleži reakciju pretkomora srca na početku impulsa.

Kompleks talasa R, S beleži reakciju komora na impuls, dok talas T predstavlja reakciju komora na kraju kontrakcije. Rastojanja između talasa su intervali.

Na osnovu karakterističnih promena u obliku talasa i dužini intervala između njih, analizom EKG zapisa mogu da se otkriju razni poremećaji u stvaranju ili sprovođenju srčanih impulsa, promene u veličini srčanih šupljina i funkciji srčanih zalistaka, smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove srca, promene na srčanoj kesi.

Standardni EKG pregled traje oko pet minuta. Pacijent leži, a posebno obeležene elektrode elektrokardiografa stavljaju se na površinu tela – članke ruku i nogu, i iznad srca na grudnom košu. Nakon priprema radi se snimanje elektrokardiograma na posebnom papiru.

U nekim situacijama neophodno je pomoću posebnih uređaja kontinuirano snimati EKG (holter) što može da traje 24 sata ili duže.

EKG se obavezno radi kada pacijent ima simptome ili znake oboljenja srca, i ako postoji sumnja na bolesti i stanja koja mogu da se odraze na rad srca (različiti metabolički i elektrolitski poremećaji). Takođe, EKG treba uraditi i osobama koje su imale neobjašnjive gubitke svesti ili kolapse, jer njihov uzrok mogu često biti ranije neprepoznate bolesti srca.